OSINT

Baza naoružanja

Оружане снаге Турске

Турска има велике и добро опремљене оружане снаге, првенствено структуиране за националну одбрану. Стратегијским планом одбране дефинисани су задаци на пословима модернизације војне опреме и структуре снага; рок за реализацију ових задатака је 2033. година. Према владиним званичницима, тероризам је у документима означена као главна претња безбедности Турске. Турска је чланица НАТО и обезбеђује ваздушни простор и капацитете територије за операције у Ираку и Сирији. Ипак, однос са НАТО савезницима су погоршани откако се Анкара одлучила за куповину ракетних система ПВО руске производње, својих операција у северној Сирији, расту тензија са Грчком у источном Медитерану, турској улози у Либији и својој позицији у последњем сукобу Азербејџана и Јерменије. Након неуспелог преврата 201, Анкара је из својих оружаних снага отпустила велики број старешина. Оружане снаге редовно спроводе вежбовне активности са партнерима, укључујући и НАТО савезнике. Турски званичници желе да повећају своје присуство на Кипру, вероватно у поморској бази у северном делу острва. Опрема је већином из националних компанија, али се кључни системи и даље увозе из иностранства. Испорука С-400 започета је 2019. и као резултат тога, америчка влада је избацила Турску из програма F-35. Турска је радила и на пројекту домаћег ловачког авиона, али пројекат зависи од сарадње са различитим иностраним фирмама из области одбрамбених технологија.

Буџет Турске за послове одбране износи око 11 милијарди америчких долара.

Према подацима из публикације Military Balance, оружане снаге Турске броје 355 200 активних припадника (Копнена војска 260 200, Војнопоморске снаге 45 000, РВ и ПВО 50 000). У резерви се налази 378 700 лица (258 700 у КоВ, 55 000 у ВПС и 65 000 у РВ и ПВО).

Служење војног рока је обавезно, при чему војни рок траје 12 месеци, сем за лица са завршеним факултетом, чији војни рок траје 5,5 месеци.

Оружане снаге Турске

Оружане снаге Турске (тур. Türk Silahlı Kuvvetleri), састоје се из Генералштаба, Копнене војске, Ратног ваздухопловства и Војнопоморских снага. Турске оружане снаге сматрају се другом оружаном силом по снази у НАТО, чији је члан од 1952. године. Након приступања НАТО, Турска је покренула свеобухватни програм модернизације својих оружаних снага. Једна је од пет НАТО чланица – учесница политике дељења нуклеарних капацитета, заједно са Белгијом, Немачком, Италијом и Холандијом. У ваздухопловној бази Инџирлик смештено је 90 нуклеарних бомби B61, од којих је 40 намењено турском Ратном ваздухопловству. У случају нуклеарног рата, употребу овог оружја мора да одобри НАТО.

Генералштаб

Генералштаб оружаних снага Турске налази се у Анкари и одговоран је за припрему турских оружаних снага за војне операције, прикупљање обавештајних података, организовање и обуку оружаних снага,, као и управљање логистичким службама.

Начелник Генралштаба је пета личност у хијерархији протокола, иза председника Републике, председника Уставног суда, председника Скупштине и потпредседника.

На дужности начелника ГШ оружаних снага Турске тренутно се налази генерал Јашар Гулер (тур. Yaşar Güler).

Копнена војска

Копнена војска је вид оружаних снага Турске задужена за планирање, организовање и извођење копнених операција.

Копнена војска се од краја осамдесетих година налази у процесу реорганизације и модернизације, која има за крајњи циљ самосталну производњу свог потребног наоружања.

Оружане снаге Турске су своју копнену војску организовали у четири армије: 1, 2, 3. и Егејску армију. Поред ових јединица, у истом рангу се налазе Команда за обуку и доктрину, Команда логистике, Војна академија и Армијско ваздухопловство.

Команда 1. армије је размештена у Истанбулу и у свом саставу има три корпуса (2, 3. и 5) и 15. пешадијску дивизију.

Други корпус је размештен у Чанакалеу и састоји се из три механизоване бригаде (4, 8. и 18), 95. оклопне бригаде, 102. артиљеријског пука и корпусне инжињеријске јединице ранга пука.

Трећи корпус је размештен у Истанбулу и то је НАТО корпус за брзо размештање. Овај корпус се састоји од 52. оклопне дивизије састава 2. и 3. оклопна и 66. механизована бригада, 23. моторизоване дивизије састава 6, 23. и 47. моторизована дивизија.

Пети корпус, са командом у Чорлуу, састоји се од 1. оклопне бригаде, 54, 55. и 65. механизоване бригаде, оклопног коњичког батаљона, 105. артиљеријског пука и корпусне инжињеријске јединице ранга пука.

Команда 2. армије је размештена у Малатаји и у свом саставу има три корпуса (4, 6. и 7).

Четврти корпус, са командом у Анкари, састоји се из 28. механизоване бригаде, 58. артиљеријског пука и две командо бригаде (1. и 2).

Шести корпус у свом саставу има 3. пешадијску дивизију, 34. граничну бригаду, 16, 20,. и 70. механизовану бригаду, 172. оклопну бригаду, 2. и 6. моторизовану бригаду, 3. командо бригаду, 107. артиљеријски пук и планинску бригаду.

Основни борбени тенк Altay приказан на сајму наоружања IDEF 2019 у Турској

Команда треће армије се налази у Ерзинџану. Ова армија у свом саставу има два корпуса: 8. и 9.

Осми корпус у свом саставу има две механизоване (1. и 12), пет моторизоване (10, 17, 34, 49. и 51), 4. командо бригаду, 108. артиљеријски пук

Девети корпус у свом саставу има 4. оклопну бригаду, 14. и 25. механизовану и 9. и 48. моторизовану бригаду, као и 109. артиљеријски пук.

Егејска армија, са командом у Измиру, у свом саставу има Мировне снаге Турски Кипар,  Логистичку дивизију, 57. бригаду за обуку рода артиљерије, 19. пешадијску бригаду, 11. моторизовану бригаду, 5. школу армијске авијације, 2. пешадијски пук, Школу за обуку специјалних јединица, 1. и 3. бригаду за обуку рода пешадије.

Оклопно возило Cobra II

У саставу Мировних снага Турски Кипар налазе се 28. и 39. пешадијска дивизија, 14. оклопна бригада, пук специјалних снага, артиљеријски пук и поморске јединице.

Поред ових снага, у саставу Копнене војске налазе се још и Команда за обуку и доктрину, Логистичка команда, Турска војна академија и Команда армијског ваздухопловства, са четири авијацијска пука.

Оклопна средства
Тенкови 2378
Leopard 2A4 316
Leopard 1A4 170
Leopard 1A3 227
M60A1 100
M60A3 650
M60T (модернизовани) 165
M48A5 T2 750
M48A5 T1 (у резерви) 2000
Оклопно извиђачка возила
Akrep 250
Борбена возила пешадије
ACV AIFV 645
Оклопни транспортери
ACV 823
M113/M113A1/
M113A2
2813
Edjer Yaclin 4×4 360
Kirpi; 650
Kirpi-2 320
Vuran 300
ПОРС
TOW 365
Kaplan 26
9K135 Kornet-E
Eryx;
FGM-148 Javelin
Milan
OMTAS
Артиљерија
СХ M44T1 155мм 150
СХ M52T 155мм 365
СХ T-155 Firtina 310
СХ M107 17мм 36
СХ M110A2 203мм 219
M101A1 105мм 75
M114A1/M114A2 155мм 517
Panter 155мм 40
M115 203 мм 162
СВЛР T-122 36
СВЛР M270 12
TR-300 Kasirga (WS-1) 50
Ракете „земља-земља“
Bora
MGM-140A ATACMS
600T Yildrim (B-611/CHSS-9 mod 1)

Армијско ваздухопловство у свом саставу има:

у оперативи наручено у плану
Борбена авијација
Hurkus C 12 12
Специјални ваздухоплови
King Air 350 (Recce) 5
Транспортна авијација
Beechcraft Baron 5
Cessna 421 3
King Air 200 4
Борбени хеликоптери
AH-1P/S/W 54
Bell 205 69
CH-47F 11 3
H215M/AS532 27
OH-58 3
S/T-70 57 20
T129 46 13 40
UH-1H 86
Школска авијација
Bell 206 22

Ратно ваздухопловство

Јединице турског Ратног ваздухопловства су дуго година биле организоване у две формације, од којих је једна била размештена у западном, а друга у источном делу земље. Ове две формације су августа 2014. спојене у Команду борбене авијације и противваздушне одбране, са командом у Ескишехиру. Након покушаја преврата у Турској 2016. и због умешаности команде 4. ваздухопловне базе у ове догађаје, ова јединица је формирана, а ловачки авиони F-16 који су били у овој јединици прераспоређени су у друге авијацијске јединице.

F-16C Block 50 из састава Ваздухопловних снага Турске

Команда РВ и ПВО размештена је у Анкари.

Команда борбене авијације и ПВО у свом саставу има девет ваздухопловних база, команду ПВО и 13 резервних аеродрома-база: 1. вб у Екишехиру, 3. вб у Конији, 5. вб у Мерзифону, 6. вб у Бандирми, 7. вб у Малатаји, 8. вб у Дијарбакиру, 9. вб у Баликесиру, 10. вб у Инџирлику, 14. вб у Батману.

Команда ПВО у свом саставу има 15. ракетну базу и 9 радарских станица.

Поред тога, у свом саставу имају и 13 резервних аеродрома – ваздухопловних база, које се налазе у Акишару, Анталији, Батману, Даламану, Ерзуруму, Афиону, Корлу, Мусу, Агрију, Сијасу, Сијирихисару и Ван Јаловију.

Boeing 737-700

Команда за обуку размештена је у Измиру и у свом саставу има једну ваздухопловну базу, затим Ескадрилу школских авиона за везу, Ваздухопловну академију, Школу за авио механичаре и оружаре, Школу за ваздухопловне подофицире и Бригаду за основну обуку.

Команда логистике је размештена у Анкари и у свом саставу има две ваздухопловне базе транспортне авијације, три центра за одржавање и снабдевање, контролу лета и ваздухопловни музеј.

Све горе наведене јединице у свом саставу имају 19 сквадрона борбене авијације, један извиђачки сквадрон, шест сквадрона школске авијације, шест сквадрона транспортне авијације, један сквадрон авиона танкера и осам ракетних дивизиона ПВО.

Турске ваздухопловне снаге располажу и значајном количином беспилотних ваздухоплова, где се нарочито истичу беспилотни ваздухоплови домаће производње.

Када је реч о ваздухопловима, оружане снаге Турске у свом саставу имају следеће авионе:

у оперативи
наручено
у плану
Борбена авијација
F-4E
48
F-16C
158
Специјални ваздухоплови
737 (AEW)
4
C160 (EW)
1
CN235 (MPA)
1
CN235 (Recce)
1
Global 6000 (Recce)
4
Авиони танкери
KC-135R
7
Транспортна авијација
A400M
9
1
C-130B/E
16
CN235
41
Борбени хеликоптери
H215M/AS532
21
S/T-70
6
UH-1H
57
Школска авијација
F-16C/D
87
Hurkus B
1
14
40
KT-1T
40
15
MFI-395
52
NF-5A/B
23
SF-260
35
T-38
68

Војнопоморске снаге

Организацијско-формацијска структура турских војнопоморских снага иста је још од 1961, када је формирана са четири функционалне целине: Флота, Команда северног подручја, Команда јужног подручја и Команду за обуку и доктрину.

Команда Флоте је размештена у Коџаелију. Поред команде, у њеном саставу се налазе и Флотила површинских бродова (са три наменске групе бродова), Флотила подморница, Флотила брзих патролних чамаца, Флотила минских бродова, Флотила помоћних бродова, База морнаричке авијације, Главна војнопоморска база Гелџик, Ремонтни завод Гелџик и Центар за обуку.

У оквиру војнопоморских снага се налази и морнаричка пешадија, као и специјалне снаге: бригада морнаричке пешадије и две групе специјалних снага – за офанзивна и дефанзивна дејства.

Турске ВПС располажу са укупно 12 подморница: по њих четири у три класе – класа Atiley или 209/, класа Preveze или 209T1/1400 и класа Gür или 209T2/1400.

Када је реч о површинским ратним бродовима, Турска располаже са 16 фрегата (осам модернизованих америчких фрегата класе Oliver Hazard Perry и осам класе MEKO), 10 корвета (четири класе Ada и шест класе Burak), 19 брзих јуришних бродова, 16 патролних чамаца, 11 миноловаца и 33 десантна брода. Наоружање на бродовима је углавном америчко, мада се у последње време чине напори да се освоји домаћа производња ових оружних система.

У погледу морнаричке авијације, турске војнопоморске снаге располажу са следећим типовима авиона и хеликоптера:

у оперативи
наручено
у плану
Специјални ваздухоплови
CN235 (MPA)
6
Транспортна авијација
ATR 72
2
Борбени хеликоптери
Bell 212
13
S-70
24

 

 

Поделите садржај:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *